Španija je poznata po bogatoj i raznolikoj vinskoj tradiciji, što nije iznenađujuće imajući u vidu da oko milion ha površine zemlje je pod vinogradima i ima oko 100 vinskih regija. Drugi je najveći proizvođač vina na svetu, nakon Italije, i svetski je lider po površini ekoloških vinograda. Za Špance, vino je stil života. Više faktora čini kulturu vina u Španiji jedinstvenom:
- istorija
- zemljište
- klima
- ljudi
Istorija španskog vinogradarstva i vinarstva je milenijumska.
Generalno, prvi podaci o proizvodnji vina ukazuju na 7 milenijum p.n.e. na teritoriji današnje Armenije i Gruzije, kada su se koristile posude od gline za fermentisanje, sazrevanje, čuvanje i prenošenje vina. Odatle se širi po Centralnoj Aziji, Mesopotamini, Egiptu i Grčkoj.
Prvi vinogradi u Španiji javljaju se kada Feničani (pomorci i trgovci poreklom iz današnjeg Libana) u XI v.p.n.e. osnivaju gradove Kadiz i Herez i razmenjuju svoja znanja sa Iberima. Fermentacija soka od grožđa sastojala se iz 2 procesa: prvo se obavljala u kamenim
rezervoarima u zemlji, a zatim u glinenim posudama, takođe u zemlji. Odatle se prenosila u amforama. Pretpostavlja se da je današnja evropska sorta vinove loze Vid Vinifera preteča mnogih vrsta vinove loze na Sredozemlju baš zahvaljujući Feničanima.
Kasnije ovu kulturu nastavljaju Kartaginjani od III v.p.n.e., usavršavaju je Rimljani u Hispaniji sa sofisticiranim ukusima vina, među kojima se ističe npr. dimljeno vino (amfore su držali ispod kamina). Proizvodnja i komercijalizacija vina sa Iberijskog poluostrva bila jeintenzivna i sistematska jer je trebalo snadbeti teritorije celog Rimskog carstva. Rimljani koriste burad od drveta, tehnike kalemljenja grožđa. Verovali su da vino približava ljude istini, pa otud i poznati rimski slogan “In vino veritas”.
Vizigoti prihvataju vinsku tradiciju: vinogradi pripadaju kraljevima i sveštenstvu. Za razliku od njih, Mavarima Kuran zabranjuje upotrebu fermentisanih alkoholnih pića, iako postoje
dokumenti koji svedoče o upotrebi vina od strane nekih sultana i blagonaklono gledanje na proizvodnju i upotrebu vina kod hrišćana kao dio njihove lokalne kulture.
Godina 1492. je godina oslobađanja hrišćana od drugih religija, pa vino postaje svakodnevnica, naročito kod sveštenstva, hodočasnika, poljoprivrednika, usled verovanja da je vino zdravije od zagađene vode. Tada se razne sorte vinove loze prenose na američki kontinent, činjenica koja je naizgled nebitna, a koja kasnije spašava špansko vinogradarstvo.
19 v. je prekretnica u tradiciji vinogradarstva i proizvodnje vina u celoj Zapadnoj Evropi. Insekt filoksera (vinova vaš), poreklom iz Severne Amerike, dolazi do Francuske i odatle se širi po španskim regijama Rioha, Navara i Katalonija, mada gotovo da uništava vinogradarstvo u celoj Evropi. Rešenje je bilo da se plemenite evropske sorte kaleme sa američkim (koje su evoluirale zajedno sa filokserom u Sv. Americi i postale otporne na nju). Sa druge strane, francuski vinari odlaze u Španiju da nastave da se bave proizvodnjom vina i sa sobom donose moderne tehnike. Najstarija vinska kompanija u Španiji i 17. najstarija u svetu je Codorníu, nastala 1551. god. Ova porodična firma je prva počela i proizvodnju španskog penušavog vina cava (kava) 1872. god. Danas je pioner u proizvodnji kava od raznih sorti vinove loze.
Zemljište
Tlo u Španiji je raznovrsno, što daje vina raznovrsnih aroma:
- glinasto-krečnjacko – Rioja, Ribera del Duero, Jerez – elegantna vina, ukus na kredu
- peskovito – Galicia, Madrid – uravnotežena kiselost, umeren alkohol
- kamenito – Toro, Rueda – zemljane note, intenzivna boja
- škriljac – Priorat, Bierzo, Tenerife – kompleksna, snažna, skoro prepečena vina
- vulkansko – Kanarska ostrva – pepeljaste, dimljane arome
Klima
Španija je brdovita zemlja, što daje puno različitih mikroklima. Kao posledica toga, bogata je
grožđem različitih karakteristika i vinima jedinstvenih ukusa.
- na severu – pod uticajem Atlantika – sazrevanje je duže i vina su kiselija i svežija
- na zapadu – pod uticajem Sredozemnog mora
- u centru – kontinentalna klima – zone uz reku Duero: pretežno crna vina i verdeho ili uz
- reku Ebro: roze vina i temraniljo
- jugoistočno – polupustinjska klima
- planinski venci – niske temperature
- tropska klima – Kanarska ostrva
Sorte grožđa:
Postoji više od 400 sorti grožđa; 235 su priznate kao španske, od koji više od 150 suautokhtone. Međutim, za proizvodnju vina koriste oko 20 sorti vinove loze.
CRNO vino: tempraniljo (srednje kiselosti), garnača- grenaš (slaba kiselost), bobal (srednja), monastrel (srednja-niska), mencia (voćne arome, srednja kiselost), karinjan (biljne iživotinjske arome, kiselo)
BELO vino: viura (kava), verdeho (voćna i biljna aroma), ksarel-lo (osvežavajuće), albarinjo (aromatična i sveža), bela garnaća (snažno telo), godeljo (sveže, mirišljavo)
Klasifikacija španskih vina
Španija može da se pohvali sa 4500 vinskih podruma. Kroz vinoteke ćete pronaći raznoliku paletu vina, tako da je poželjno da znate šta znače njihove zakonski regulisane kategorije.
U zavisnosti od fermentacije i odležavanja vina:
Joven :
- iz iste godine kad je berba i nije odstojalo u buretu; od berbe do flaširanja nije prošlo više od 4 meseca
Roble:
- mlado vino koje je maksimum bilo između 3 i 6 meseci u buretu, a vreme ležanja mora da bude istaknuto na etiketi
Crianza:
- crno vino: minimum 6 meseci u drvenom buretu + 18 meseci u flaši
- roze i belo vino: minimum 6 meseci u buretu + 12 meseci u flaši
- može biti u flaši 5 do 10 godina bez da izgubi svoje karakteristike
Reserva:
- crno vino: minimum 12 meseci u buretu + 24 meseca u flaši
- roze i belo vino: minimum 6 meseci u buretu + 18 meseci u flaši
Gran reserva:
- crno vino: 5 godina da odleži: minimum 18 meseci u buretu i osta u flaši
- roze i belo vino: 4 godine da odleže: minimum 6 meseci u buretu i ostalo u flaši
- najbolje grožđe
Kava se klasifikuje i po količini šećera koje sadrži.
Svaka vinska regija je specijalizovana za uzgoj određene vrste grožđa i koristi određene tehnike proizvodnje vina, od tradicionalnih do modernih. U zavisnosti od regija, klasifikacija vina je označena na sledeći način:
DO – Denominación de Origen – vino je proizvedeno u određenom regionu, od određene sorte grožđa i uz odredjene metode proizvodnje. Ima ih više od 100.
DOCa – Denominación de Origen Calificada – viša klasa vina, za samo izabrane regione sa jako kvalitetnim vinima, jedina vina koje nose ovu titulu su Rioha i Priorat.
VP – Vino de Pago – sagledavaju se specifične karakteristike vinograda i samim tim kvalitet vina, ima ih oko 20.
Poznate regije:
Rioha (Rioja) – u dolini reke Ebro
Kastilja i Leon (Castilla y Leon) – Bierzo, Rueda, Toro, Ribera de Duero
Kastilja la Manca (Castilla la Mancha) – zbog izrazito suve klime, bolesti vinove loze su jako retke, pretežno regija za tempraniljo
Andaluzija (Andalucia): Herez (Jerez)
Galisija (Galicia): Rias Baixas
Katalonija (Catalonia): Kava, Priorat, Peneder – proizvodi u svetu prvo 100% organsko penušavo vino od 2017. god.
Vino je deo kulturnog identiteta svake vinske regije, deo tradicije Španaca, nezaobilazni detalj druženja i proslava, deo svakodnevne mediteranske dijete i španske gastronomije. Ljudi u ovoj sunčanoj zemlji su drugi po dužini životnog veka i to duguju stilu života koji vode, a čiji neizostavni deo je socijalizacija uz „una copa de vino“. Koje vino je Vaš izbor: crno, belo ili roze; slatko ili suvo?
„Najbolje vino nije nužno najskuplje, već ono koje se deli.” Džordž Brasens
Dijana Kotorac Madrid, 30.09.2025